6 C
Belgrade
četvrtak, 2 decembra, 2021

Ovi puževi narastu do 30 centimetara, neki vole da ih imaju kod kuće i zabranjeno im je uvođenje u SAD

Najčitanije

„Puzeći puzeći kroz puža u parku. Polako puzeći preko šljunkovite staze.“ Tako je nekako prošla priča iz osnovne škole, poznata po tome što svaka reč u njoj počinje sa „p“ i po tome što smo svi zamišljali tog skromnog i sporog puža kako puzi po ulici. Ali da smo živeli na Floridi poslednjih nekoliko decenija, možda ta slika ne bi bila tako ljupka. Meštani se bore sa uvezenim životinjama koje potiskuju njihove ljubimce.

Uvoz ovih puževa u SAD već duže vreme je nezakonit bez posebne dozvole. Poslednja invazija na Floridu dogodila se davne 1966. godine kada je dečak iz Majamija, želeći ih kao kućne ljubimce, prokrijumčario tri puža kući. Njegova baka ih je otkrila, a zatim ih ljutito bacila u vrt i oni su se umnožili. U to vreme je ubijanje više od 18.000 puževa Floridu koštalo oko milion dolara. Od tada do danas muke se nastavljaju, iako je njihov broj daleko manji nego 1966. Ne razumete kako su uspeli da se tako razmnože? Pa, jedan puž snese 1.200 jaja godišnje. Osim toga, iako više vole toplinu, vrlo su prilagodljivi, pa im malo zaista stoji na putu osvajanja svijeta.

Šalimo se, ali ne baš. U ovoj priči puž je negativac. Nije ovo naš puž, sićušno, ljupko stvorenje. Ne, njihovi puževi su zapravo afrički džinovski puževi, tim čije telo naraste do 30 centimetara. S obzirom da jede, između ostalog, hranu životinjskog porekla, naša je sreća što je spora. I to, bar za sada, ne možete pronaći u našim šumama. Ali s obzirom na to kako se „nose“ sa svetom, dajemo našoj zemlji još nekoliko godina pre nego što im neki pametan momak, koji više ne želi da ih ima kod kuće, dozvoli da budu srećni u divljini. Nemojte misliti da je ovo SF scenario, jer se upravo to dogodilo zlobno invazivnoj vrsti koja se zove crvenouha kornjača. Tamo se odmaraju na jezerima, a sve je manje naših ribnjaka.

Gde žive ti afrički momci? Prvobitno su puzali kroz šume i močvare, ali ljudi su ih dovodili u gradove, pa su se prilagođavali. Otkrili su da su fasade odličan izvor kalcijuma, pa vole povremeno grickati. Osim toga, vole sve što vole mladi ljudi: hranu, noćni život i seks. Oni su biseksualci, ali ne mogu sami da se oplode, pa im je potreban partner. Vole partnere svoje veličine i starosti, polažu jaja, a može ih biti i do 200 odjednom. Doduše, oni su pomalo usamljenici, pa nema šanse da ih vidite u bilo kojoj grupi, što se čini kao dobra vest.

U divljini žive do pet godina, dok kao kućni ljubimci mogu živjeti i do deset. Ljudi ih jako vole jer je briga o njima vrlo jednostavna, a kažu i da imaju slatka lica i ljupke oči. Verovaćemo im na reč. Sve dok ih drže u svojim kućama i ne dozvoljavaju im da malo istražuju svet oko sebe, jer se njihovo istraživanje na kraju pretvara u uništenje. Nisu oni krivi što su veliki i stalno gladni. Naša je greška što smo ih pustili, rekao bi Balašević.

(Jutarnji)

Još članaka

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Poslednje