7.6 C
Belgrade
četvrtak, 2 decembra, 2021

„Malinu je neko pregazio i ostavio da umre, a sada trči po gradu u invalidskim kolicima kao potpuni ludak“

Najčitanije

Ako se za psa u Osijeku može reći da je prava „slavna ličnost“, onda je to definitivno kučka po imenu Malina. Naime, oduzete su joj zadnje noge i ne bi se mogla kretati bez invalidskih kolica. Ne samo da se kreće sa njima, već trči kao potpuni ludak.

Njenom zvezdanom statusu doprinela je i vlasnica Sunčica: Malina kolica imaju registraciju na kojoj piše „Srcolomka“, njenu Facebook grupu „Malina na točkovima“ lajkalo je skoro 22 hiljade ljudi, a tamo vlasnica postavlja njene fotografije, smešne situacije koje doživljava sa psom, ali i poziva da se usvoje drugi psi. Posebno oni koji su slični malinama – koji nemaju jedno oko, šapu ili su u invalidskim kolicima.

– Želim da dokažem da njen život vredi koliko i svaki drugi i da eutanazija nije jedino rešenje za psa u mirovanju. Svaki pas je lep na svoj način, a moja malina je kao i svaki drugi pas, samo što je malo brži. Na sajt smo dobili mnogo poruka podrške iz celog sveta, uspeli smo da pomognemo nekim psima da budu udomljeni ili da im pomognemo finansijski, čak smo doprineli spasavanju pasa sa povodca. Naravno, ljudima dajemo preporuku gde da naprave kolica za pse. Mogu se naručiti preko interneta, ali su skupe, a gospodin koji je napravio Malina kolica to je uradio vrlo jeftino – kaže Sunčica.

Malina priča je očekivano tužna. Udario ju je automobil i danima je ležala u kanalu kod Bizovca, mjestu udaljenom 18 kilometara od Osijeka. Svi koji su se vozili ulicom gledali su je kako umire u kanalu, ali nikome nije palo na pamet da pomogne. Takvi slučajevi su, nažalost, vrlo česti u našoj zemlji. Na kraju se ipak neko setio da pomogne – iako osoba nije zaustavila automobil i povela Malinu sa sobom, već je pozvala dobrovoljce iz azila da joj dođu pomoći. Radnici su odmah otišli ​​i naišli na užasan prizor – pas je bio hipotermičan, u krvi, gladan i žedan, nepokretan … U početku su dobrovoljci mislili da su lepo došli i da će umreti, ali ovo malo stvorenje pokazalo se kao pravo. Borac . Nazvali su je Malena i započeli njen oporavak. Veterinar je odmah dao procenu – kičma je nepovratno povređena i pas nikada neće hodati. Tako je preslatka kučka postala stanovnica azila u Nemetinu.

– Jednog popodneva došao sam u prihvatilište, gde sam volontirao, a u plavom umivaoniku sedeo je mali pas. Tužno je gledala kako svi odlaze u šetnju, a ona se nije mogla pomaknuti. Tada sam je prvi put video i rekli su mi da je nepokretna. Prošetao sam nekoliko pasa jer sam zato tog dana došao u prihvatilište, a onda smo se ona i ja srele. Njuškala me, lizala mi dlan i gledala me svojim velikim očima. Otišla sam kući, ali nisam mogla da prestanem da mislim na nju i kakav bi to život, jadnica, imala – priča Sunčica.

Njena prijateljica Sonja dala je psu novo ime. Kučku je prvi put videla kada su je doveli u sklonište i posebno se brinuli o njoj. Rekla je da ime koje su joj dali drugi volonteri – Malena – nije pravo ime, već opis veličine. A pošto je slatka kao malina, tako je postala – Malina. Malo štene je uskoro otišlo u privremeni dom, ali niko se nije javio da joj obezbedi stalni dom. Svi bi je obično gledali u oči i zaljubili se, ali niko nije bio spreman za obavezu koja dolazi sa stacionarnim psom.

Te godine je Malina objavljena u kalendaru Azil – bila je to najpoznatija fotografija iz tog kalendara. Sedela je u koferu punom peska, iz koga je virio kupaći kostim i sa natpisom „I ja želim na more“. Ali nije uspelo – niko nije odgovorio da je odvede kući. Ubrzo nakon promocije kalendara, učinjeno je da je mala zvezda ostala bez privremenog doma. Niko nije znao kako će nepokretni pas koji je vukao zadnji deo tela po podu preživeti hladnu zimu u skloništu.

– Morao sam da je povedem, mislim da mi je od početka bila suđena. Čitavog života sam imao udomljene pse, uvek sam ih skupljao sa ulice i stalno sam svima govorio da ću jednog dana odvesti psa iz azila koji niko drugi ne želi. Zato sam se prijavio za privremenog hranitelja, a kasnije sam potpisao ugovor o stalnom hraniteljstvu. Prvi dan smo bili obojica zbunjeni i srećni, nisam znao kako da je držim, da li da joj stavim pelene, gde će da piški, da li može da bude osam osam sati dnevno, koliko god ja radim, i Malina bilo mi je drago što mi je toplo – seća se Sunčica.

Vreme prilagođavanja je bilo kratko: Malina je naučila kako da vrši nuždu na jastučićima za bebe, smota ih i beži, a zatim laje kako bi vlasnica znala da mora doći po njih. Ali problem je bio u tome što je psa trebalo stalno nositi, a kučku je smetalo što se nije mogla sama kretati. Tako je vlasnik pokušao da napravi prva kolica sa prijateljem. Ali nisu ispali dobro, Malina ih se plašila, pa su ih bacili u smeće. Zatim su se obratili čoveku koji je napravio i donirao dva invalidska kolica azilu, za ostale male invalide u prihvatilištu. Sunčica je od njega naručila kolica za Malinu i zamolila ga da ih prilagodi činjenici da je kučka.

– Iznenadio me crvenom bojom kolica i ružičastim felnama. Kada smo postavili registraciju „Srcolomke“, to je bio pun pogodak. Ona je u to vreme bila potpuni pas: u invalidskim kolicima, sa registracijom, dok je trčala po livadi kao pravi mali luđak. U početku joj se ni ta kolica nisu svidjela, ali objasnio sam joj da koštaju 900 kuna i da je to najbolje što postoji. Ubedio sam je uz pomoć kolačića, naravno, moji argumenti je nisu previše zanimali. Kad smo krenuli u šetnju, to je postala prava atrakcija – kaže Sunčica.

Maline redovno dobijaju injekcije i idu na ultrazvučne preglede jer imaju problema sa kamenjem u bešici. Ali njena sreća je što je jedan od njegovih vlasnika veterinar, muški „petoroditelj“ Tomislav – veterinar. On joj daje injekcije, na čemu mu ona oprašta, jer ga obožava.

– Malina je savršeno normalan pas: puna je života, veoma pametna, sve razume … Mrzi da seče nokte, uzima antibiotike i kupa se, a obožava da dobije ćebe, jastuk ili plišanu igračku. Kada to shvati, na licu joj se pojavljuje pravi osmeh. Voli da se vozi autom, a nema bolje stvari od odlaska mojim roditeljima, gde jede sve one stvari koje ne sme da radi kod kuće. Osim toga, svuda je stvarna – gde sam ja, gde je ona – kaže vlasnica i dodaje da su kolica uvek u kolima, spremna za Malinu. Kad joj kaže „idemo“, ona sama ulazi u torbu.

Malina je sama tokom radnog dana, i saznala je da ima svoj krevetić i igračke, te da je njeno mesto samo njeno. Vlasnik je hvali: vrlo je dobra, danju se igra sama (ili sa svojim brojnim ukućanima), a kad čuje da dolazi, počinje lajati i skakati kao tuljan. Ako vlasnik sedne na kauč, ona počinje tužno da cmizdri i traži ga da dođe po nju. Sunce, naravno, uopšte ne pokušava da se odupre, već ga podiže i postavlja pored njega. Nakon toliko trauma koje je prošla, kaže, zaslužila je da se razmazi.

– Malina je najveći borac i uvek se pitam šta je pretrpela dok nije došla kod nas. Neverovatno je što ipak veruje ljudima. Ne hodaju svi heroji na dve noge, neki hodaju na četiri, a neki kombinuju hodanje i vožnju. Čak i danas mogu čuti komentare da mučim siromašnog psa i zašto je ne uspavljujem. Malina nije siromašna – da, siromašna je jer ju je neko pregazio i ostavio da leži danima u bolovima u kanalu, ali nije siromašna jer ima alat koji se kreće kao i svaki drugi pas – kaže Sunčica.

Ove godine njih dvoje će proslaviti desetu godinu otkako je Malina postala član porodice malih životinja, koju osim nje čine mačke, psi, papagaji i jedna svinja. Svi se prema Malini ponašaju na poseban način – ona ​​im je i omiljena i veoma su joj pažljivi. Na neki način, kaže Sunčica, Malina je njihov mali kućni heroj.

(Jutarnji)

Još članaka

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Poslednje