10.9 C
Belgrade
sreda, 27 oktobra, 2021

Kako sam promenio život nakon srčanog udara sa 45 godina

Najčitanije

Čini se da nas je proteklih godinu i po dana pandemija koronavirusa pomalo fizički i psihički oduzela. Zato sam već neko vreme odlazio na posao i za sada dobro funkcionišem, kaže 65-godišnji Veljko Šangulin. To ne bi bilo naročito značajno da ovaj diplomirani mašinski inženjer nije imao jedan deo života koji je najviše želeo da može da uradi bar bilo šta. Naime, Veljko Šangulin je u 45. godini doživeo i preživeo srčani udar, a tadašnje metode lečenja srčanog udara bile su znatno slabije nego danas, pa je iz ovog opasnog po život stanja izašao sa znatno oštećenim srcem, smanjenom sposobnošću da izdrži napor, stent koji, nažalost, nije bio efikasan i sa čak devet reanimacija u bolnici.

Hitna pomoć

Srećom, Hrvatska je danas pokrivena mrežom za akutni koronarni infarkt (PCI mreža) koja pruža brzu pomoć u slučaju srčanog udara, odnosno hitnog mehaničkog otvaranja koronarne arterije i ugradnje stenta. Širom zemlje 11 bolnica, odnosno interventnih centara, radi 24 sata dnevno svaki dan i pokriva okolinu od sto kilometara. Prije uvođenja mreže intervencijskog liječenja u nekim hrvatskim bolnicama, stopa smrtnosti od akutnog infarkta dostigla je oko 20 posto (a nakon uspostave intervencijskih centara 4-7 posto). Da je Veljko Šangulin u kasnijim godinama doživeo srčani udar, verovatno bi iz ove neprijatne situacije izašao sa boljim očuvanjem srčanog mišića.

Uzrok je hipertenzija

– Već sam kao tinejdžer imao (genetski) visok krvni pritisak, a lekove za krvni pritisak počeo sam da uzimam sa 22 godine. Nisam imao značajnijih poteškoća sve do te nedelje ujutru 2002. godine. Ležao sam na kauču i čitao novine kada sam odjednom osetio stezanje u grudima, oblio me hladan znoj, a nije bilo ništa bolje kada sam ustao, rastegnuo se, popio nitroglicerin … Pozvao sam hitnu pomoć i oni su brzo dijagnosticirao šta radi. Uzela sam još jednu tabletu nitroglicerina u kolima hitne pomoći, ali nisam bila svesna šta mi se dešava. Sa 45 godina srčani udar mi nije bio ni na kraj pameti – kaže Veljko Šangulin. Kako nije bilo intervencionih centara za srčani udar, stigao je u zagrebačku bolnicu Merkur, gde je, kako kaže, počela prava drama.

Invazivna terapija

– Skinuli su mi odeću i povezali me sa monitorom, kada sam osetio da mi nešto poput talasa ide od stomaka do glave. Imao sam potrebu da sednem, ali onda sam utonuo u mrak i sećam se da sam rekao: „Odlazim.“ Oživeli su me, došao bih k svesti, ali nisam bio svestan situacije. Ta drama je trajala naredna dva sata, a proces reanimacije ponovljen je ukupno devet puta! – seća se Veljko. Nisu imali nikakvu invazivnu terapiju za srčani udar, sledećeg jutra Veljko je nažalost prebačen na Rebro, ali sa značajnim posledicama oštećenja srčanog mišića. Veći deo leve komore je umro. Ugrađen mu je stent, ali iza njega nije bilo zdravog tkiva, pa se stanje nije moglo popraviti.

Otpušten je kući nakon 15 dana bolničkog lečenja, ultrazvučnog kapaciteta i kontrole volumena srca i ergometrijskog merenja napora i frakcije izbacivanja (opisuje funkciju srca kao pumpu ili koji procenat krvi ulazi u levu komoru i izbacuje se) iz nje). normalne normalne vrednosti između 55 i 70 odsto. Manje od 50 posto rada srca kao pumpe je poremećeno. Veljkov nalaz je bio 18 odsto.

Oporavak srca

– Bio sam spor, nisam smeo uopšte da se naprežem. Dobio sam vrlo malo informacija o tome šta i kako dalje nakon srčanog udara, ali sam bio znatiželjan i posetio sam tri ili četiri bolnice i čuo druga mišljenja. Nisu imali rešenje. Savetovali su mi da prihvatim situaciju i živim kako mogu ili da idem na drugu operaciju, ali niko nije hteo da se meša. Tada je Specijalna bolnica za srčane bolesti „Magdalena“ ugovorila hirurške zahvate sa renomiranim hrvatskim kardiohirurgom prof. Marko Turinom, koji je jednom mesečno dolazio iz Švajcarske, gde je živeo i radio, da operiše „komplikovane“ slučajeve u „Magdaleni“ – kaže Veljko Šangulin. Sedam i po mjeseci nakon srčanog udara, izbacivačka frakcija se poboljšala zahvatom, pa je sada iznosila 28-29 posto, a nakon što se oporavio od zahvata, podvrgnut je kardiološkoj rehabilitaciji u Poliklinici „Srčana“. U to vreme Veljko je odlučio da se angažuje sa drugim srčanim bolesnicima i olakša im dobijanje informacija i pouzdanih saveta kako živeti nakon operacije srca, a zatim i kako sprečiti srčane bolesti. Skoro 14 godina vodio je Hrvatsko udruženje srčanih bolesnika, držao predavanja o kardiovaskularnim bolestima, izdavao časopis „Srce“, letke i edukativne brošure. Udruženje je imalo između 350 i 380 članova. Ali tražila je stalni angažman, što je Veljko Šangulin sve manje mogao da prati.

Nazad na posao

– Posle tri godine bolovanja ponudili su mi penziju. Odbio sam i odlučio da se vratim na posao. Izašli su mi u susret i preselili me na posao sa manje stresnim dnevnim aktivnostima. I evo, za šest -sedam meseci idem u penziju – kaže Veljko Šangulin. I jedva čekam! Naime, otkako je imao srčani udar, mnogo se promenilo u njegovom načinu života. Porodica se iz stana preselila u kuću, Veljko ima deo bašte u kome se brine o cveću, pazi na ishranu, riba je na meniju svake nedelje, zeleno povrće redovno, svakodnevno šeta …

– Pre srčanog udara uvek sam dva puta nedeljno vozio bicikl 20-30 kilometara, a posle srčanog udara ostalo je samo čitanje i hodanje. Nisam mogao da pređem više od 6-7 koraka, onda bih morao da stanem jer moje srce više nije moglo da izdrži. Uzeli smo psa i šetali tri puta dnevno. Tempo života se usporio i našao sam zadovoljstvo u stvarima koje volim. Pravio sam i suvenire sa mornarskim čvorovima, a kćeri sam pravio pozivnice za venčanje. Kada okupirate mozak, nemate vremena da razmišljate o bolesti. Trebalo bi i da imate svetao pogled na život i da idete na redovne lekarske preglede – kaže Veljko. Iz svog iskustva i iskustva koje je stekao u Udruženju srčanih pacijenata, prevencija je, kaže, na vrlo niskim osekama, a rehabilitacija srca, koja značajno ubrzava oporavak nakon srčanog udara, nije dostupna svima. Naime, sprovodi se u samo nekoliko centara po uputnici, što je nesrazmerno potrebama. Cilj je postići najbolje moguće fizičko, psihičko i socijalno stanje pacijenta kako bi mogao nastaviti život sa što manje ograničenja, ali, nažalost, samo trećina srčanih pacijenata prolazi kardiorehabilitaciju.

Saznajte sve o zdravlju srca u novom Doktoru u kući, na kioscima je od četvrtka, 7. oktobra.

(Živim)

Još članaka

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Poslednje